В ту самую минуту, когда Виктор Ющенко и Виктор Янукович с видом двух национальных политиков подписывали документ под названием «Универсал национального единства», а Юлия Тимошенко, с трагичным видом, этот самый документ не подписывала, мне, почему-то, стало очень смешно. Тогда я подумал: «а что вы вообще знаете о том, что разъединяет Восток и Запад?» А еще через минуту мне стало немного грустно. Я подумал: они знают. Только ни за что не признаются. Ведь чтобы играть в «разделяй и властвуй» нужно представлять Украину страной, где шахтеры Донбасса, выбираясь из лавы, критикуют НАТО, а лесорубы Карпат в это самое время готовят тайный план войны с Москвой. Вот тогда я и отправился на Восток и на Запад, чтобы написать о том, чем на самом деле живут два полюса Украины.

Об(разъ)единенная Украина — два полюса одной страны

(газета Экономические известия, 22 сентября 2006)

текст и фото: Алексей Бобровников

Вест-енд

Слухи тут ползут, как груженый лесом ЗИЛ по горной дороге. В этих горах я всего два дня, а Косивская элита уже вызвала меня к себе. Город Косив — столица Гуцульщины. В беседе со мной высокопоставленный Ивано-Франковский чиновник назвал этот район «Лесным Карабахом». Его людей, приехавших сюда насаждать свои порядки, в одном из сел встретили двести человек, вооруженных палками. Драки не было. Чиновники и лесничие благоразумно ретировались. Теперь они стараются показываться в этих местах как можно реже.

«Косивськи хлопци хотят с тобой встретиться. Просто поговорить, — сказал мне знакомый гуцул — Проблем никаких не будет. Тебя ждет длинный разговор, а потом номер люкс… и все что тебе нужно». В воздухе повисла секундная пауза –  как бы полу-вопрос. «Мне ничего не нужно» – отвечаю – «Но встречусь обязательно».


Лесная братва

В кафе небольшого городишка у подножия Карпат мы условились о встрече с человеком, который пару лет назад нелегально торговал лесом. Сейчас он чиновник районных властей и занимается охраной лесного фонда.

Человек этот заметно нервничает. То и дело поглядывает по сторонам и поправляет ворот ветровки. «Наделал ты тут шороху», — говорит он, когда мы уселись в углу бара и заказали кофе. Я молчу, только смотрю на него, приглашая продолжить. «Ты приехал и начал сразу задавать вопросы. Не надо так».

Я киваю головой. Действительно, я повел себя как медведь – нужно было приступать к работе деликатнее.

«Понимаешь, последние два года все очень подорожало. Взятки, например», — говорит человек, и быстро озирается по сторонам. Но кафе пусто в этот час, и даже полногрудая гуцульская бар-леди отправилась на кухню, чтобы не мешать двум шепчущимся посетителям. «Раньше дал милиционеру на дороге пару рублив, и едешь спокойно. А сейчас – 300, 500 гривен. Воровать лес становится невыгодно. Ведь один кубометр коммерческой древесины коштует примерно 300 гривен».

Я беру эту цифру на карандаш – примерно столько же в восточных областях стоит тонна угля.

В кафе зашло несколько молодых ребят и сели за соседний столик. Мы замолчали. Мой собеседник быстро встал и перешел в соседнюю комнату за баром. Я последовал за ним и аккуратно прикрыл за собой дверь.

«Этих хлопцив я знаю. Один из них занимается лесом. Но так, по мелочевке», — говорит мой собеседник. Нам принесли кофе, мой собеседник покосился в сторону двери, плотно ли она закрыта, и продолжил: «Есть один. Очень высокий милицейский чин. Он все еще имеет большое влияние. Может позвонить туда, позвонить сюда. Мол, «там надо пропустить таких-то». Ты понял? Груженные лесом ЗИЛы идут… Правда, сейчас в одном из районов его распоряжения перестали выполнять».

«Косят под дураков?»

«Ну да. Типа извините, у вас документов нет, а у нас тут, фуе-мое, проверки ОБХС. Он бесится, но сделать ничего не может. Но я тебе вот что скажу. Беспредела уже нет. Вот два года назад был настоящий беспредел. Есть люди – на Белой реке – они разокрали тут почти все Карпаты. Но теперь они ослабли. Большинство пилорам в районе стоят. Ты видел».

Я киваю головой. То, что он говорит, в целом, совпадает с тем, что я видел сам или слышал от других людей.

«В одном из районов – Гринявском — есть старший лесничий. Дмытро Пылыпьюк. С ним этим ребятам сложнее. Он пытается с этим бороться. Но он не все может, далеко не все.

«А что за мужик?»

«Лесничий. Старый. В прошлом году кто-то сжег его дом. Говорят, это как-то связано с кражами леса. Он теперь очень злой».

«Что он делает?»

«Организовал там группу. Трое человек. Ездят с наганами и отбирают ворованный лес. Но это все так – пшик. Все это мелочи по сравнению с тем, что было раньше.

«А почему стал меньше спрос?»

«Местные власти ввели тендеры. Теперь все крупные покупатели через тендеры идут. Поменяли прокурора, еще несколько человек. На черном рынке, конечно, тоже лес продают. Но уже меньше. Понимаешь, древесина сейчас – не главное. Расклады поменялись. Сейчас главное – земля. Вот где теперь бабки. На Буковеле сотка уже стоит 18 тысяч долларов. Тут, где мы сейчас – тысячу, полторы. И это в десять раз больше, чем еще пару лет назад. Древесина – это древесина. Земля – вот это интересно. Ты понял?

Мы допили кофе и начали прощаться. «Будут вопросы – звони. Только если спросят – скажешь, что я с тобой виделся, но сказал, что у нас в хозяйстве все нормально и проблем никаких нету».

Я остался в кафе коротать время до прихода машины, которая должна отвезти меня в горы. Делаю записи в блокноте. В регионе Карпат как никогда развился строительный  бизнес. Некоторые работают тут, многие уехали в Европу и Россию. Гуцулы – отличные строители, и в Москве могут заработать от тысячи долларов в месяц. Когда платят реальные деньги, языковой вопрос отходит для большинства из них на второй план. Те же, кто остались, так или иначе зависимы от природных ресурсов. Не считая торговли и сферы услуг, развитой в туристических местечках – лесные рубки и «собирательство» остаются основным источником дохода. Один из самых распространенных видов заработка местного населения, помимо заготовки древесины – сбор ягод и грибов. За один килограмм грибов заготовители платят 12 гривен. Потом этот же товар оптовики продают в магазины и рестораны уже вдвое дороже, а к потребителям он доходит почти с пятикратной накруткой. За наемную работу на рубках, и на заготовительных пунктах платят, естественно, наличными. Поэтому налоги с физических лиц тут не могут формировать бюджет.

Нелегальные заготовщики леса работают ночью. Чтобы действовать наверняка нужно договариваются с лесником, чтобы тот «не заметил» несанкционированной вырубки.

Теперь я понял, почему мой собеседник был так осторожен. В этом районе любой мужчина, сидящий за соседним столиком, может быть связан с заготовкой леса. Одет ли он в спецовку, или деловой костюм.

В этот момент четверо молодых людей, в джинсах и остроносых туфлях, расплачиваются за пиво. Один из них говорит по мобильному телефону: «Да, начнем в четыре утра. Я заеду за тобой на ЗИЛу. Все уже заготовлено. Осталось только загрузить».

Они не обращают на меня внимания. Наверное потому, что видели меня с «правильным» человеком.

Дом лесника

 

«Я – Дмытро Пылыпьюк. Старший лесничий». Лет ему 55, он седой и грузный, с добродушным красноватым лицом. Этот тот самый человек, про которого рассказывал в пустом кафе встревоженный чиновник. Круг замыкается. Человек, которого я искал, сам оказался в нужном месте в нужное время.

Мы едем в зеленой «Ниве» по ухабистой дороге, соединяющей разрозненные домики. Расстояние между хатами несколько сот метров. «Чтобы тебя услышал сосед, тут надо кричать довольно громко», — улыбается лесничий. Мы подъехали к дому. Это деревянная трехэтажная постройка с маленькой летней кухней, но большими комнатами, отделанными деревом. Стены его жилища увешаны оленьими рогами, сувенирными ножами и лубочными картинами. На втором этаже маленькая сауна и современная душевая, а во дворике – небольшой каменный бассейн без воды.

«Мой дом сожгли в прошлом сентябре», — рассказывает Дмытро — «Этот, где мы сейчас живем, я строил для туристов».

Посреди двора – пепелище, где когда-то стоял дом хозяев. Место поросло травой и бурьяном. «Я когда-нибудь отстрою этот дом», — говорит лесничий, и я чувствую, что он говорит это сдавив горло, чтобы не выдать эмоций, — Но, наверное, уже не здесь. На том самом месте второй раз я уже не смогу».

Его жена подает на стол «бануш» – гуцульскую кашу из кукурузной муки, замешанной на сметане, а еще вареники с творогом, горилку и сало. Дмитро настоящий «газда» – по-гуцульски — хозяин. Он говорит, что никогда не выезжал из этих гор, только один раз в юности ездил на учебу в Киев. «Ездить будет мой старший сын. Он был в Европе, в США. А я уже буду тут», — он показывает рукой в ту сторону, где за темнотой угадывается склон горы, поросшей лесом. Там, за сгустившейся темнотой ночи начинается еще большая, непроглядная тьма. Это дикий лес, который тянется на километры до следующего маленького села.

«А где старший сын?».

«Он немного порезался», — спокойно ответил Дмытро.

«Он отрезал себе четыре пальца, когда работал на пилораме», — вмешалась в разговор жена.

Дмитро посмотрел на нее задумчиво и сказал: «Все будет нормально. Мы вовремя довезли его в больницу. Три пальца уже прижились. Только с большим пока есть проблемы. Но к нему приехал один хирург их Швейцарии. Моего сына лечат хорошо».

Карпатские «копанки»

Проехать в отдаленные горные районы можно только по грунтовой лесной дороге –«копанке». В районе Верховины есть один трудный поворот. Горная дорога поднимается вверх под крутым уклоном, а по правую руку начинается обрыв. Под ним стоит несколько десятков крестов. О том, откуда взялись там кресты водители говорить не любят. Так же как шахтеры не любят под землей произносить слово «метан».

Водителю Ивану лет семьдесят пять. В этих горах он водит ЗИЛ уже лет тридцать. На дороге из лесничества Перкалаба он знает каждый бугор. Мы трясемся уже почти четыре часа, а проехали всего километров тридцать. Мимо нас со скоростью 15 километров в час пронесся груженый деревом КАМАЗ. В пронизанном холодным дождем ночном небе свет его фар выхватывает верхушку молодой ели (по-здешнему – «смереки»), а потом ныряет в заболоченную вязкую каменистую кашу дороги. Иван улыбается, сжав в зубах «Приму». «После таких скоростей машину надо держать на эстакаде неделю». На самом крутом повороте он на мгновение притормозил, затянулся «Примой», а потом резко свернул вправо, сошел с дороги и плавно сполз на первой передаче вниз по склону холма. Мы выехали на середину реки Белый Черемош и поехали по ее каменистому мелководному устью. «Не люблю я тот участок», — сказал Иван — «Там дорога узкая, и колесо может зависнуть над обрывом. Лучше уж по воде. Зимой я знаешь, как там езжу? Открываю дверь, вылажу аккуратно на ступеньку, и так рулю. Если машину поведет, только так успеешь выпрыгнуть».

Через несколько минут мы вернулись на грунтовую дорогу. Лесных дорог, классифицируемых как «непригодные к использованию» в Карпатах 70%. На постройку современных, по оценкам Гослесхоза, нужно около 5 млрд. гривен. Если бы не плохие дороги, цены на землю выросли бы в десятки раз. Однако ни правительство, ни частные инвесторы не хотят вкладывать деньги в долгосрочные проекты. Им гораздо удобнее просто закупать сырье, которое возит дешевая рабочая сила – пенсионер Иван на своем старом лесовозе.

Четверо разгневанных мужчин

Я спустился из своей комнаты в самом престижном отеле Косива. Тут всего несколько десятков номеров, и, как свидетельствует фотогалерея на стене, гуцульские лидеры принимают тут министров и представителей президента. Четверо господ уже ждут меня за столом. Они одеты без шика, но со вкусом. Эти люди — председатель райгосадминистрации, глава районного совета, руководитель местного лесничества и еще один местный депутат. Все они вне себя от того, что большая часть лесов района Косива перешла под контроль Национального парка «Гуцульщина». Местные лидеры сетуют, что руководитель парка не подконтролен местной власти, а подчиняется напрямую министру экологии. Сейчас это Василий Джарты – бывший шеф предвыборного штаба Виктора Януковича.

Теперь под контроль парка попали самые дорогие земли в предместьях гуцульской столицы. «Парк должен был бы заниматься охраной птичек. А вместо этого они поставили там свои пилорамы», — восклицает один из них.

Больше всего на свете они не хотят пускать на «свою» территорию чужаков. Но эти политики знают цену неосторожному слову.

«Так может, стоить провозгласить автономию? Ну, от киевских властей… Думаю, многие вас поддержат». Я решил закинуть эту маленькую мину, чтобы посмотреть, как далеко они зайдут. Председатель Косивской райгосадминистрации Михайло Цьок чуть не поперхнулся. Он крепко прижал руки к столу и посмотрел на меня долгим взглядом. «Я такого бы ни за что не сказал!».

«Но ведь есть у вас одно село, которое не подчиняется государственной власти?». Я вспомнил историю про двести гуцул, которые с дубинками защищали свои лесные наделы.

«Есть тут такое село — сказал пан Цьок задумчиво, — называется «Прокурава».

«Прокурава – от слова «прокурор»?

«Наверняка никто не знает, от какого это слова. Но там живет тысяча человек и они считают, что 500 гектаров леса принадлежит только им. И кто бы ни пришел туда, они от этих лесов не откажутся».

«Лесной Карабах» 

Утром я приехал в Прокураву на машине местного лесничества. Жители провожали зеленую «Волгу» долгими взглядами. Мы остановились возле здания сельсовета. Через несколько минут на дороге появилась маленькая пыхтящая точка, быстро превратившаяся в мотоцикл ИЖ, управляемый человеком лет сорока пяти. Это – Иван Лесюк, председатель Прокуравского сельсовета. Лесюк заглушил мотор и спрыгнул с мотоцикла. У него живые карие глаза и небольшие аккуратные усы. Правый угол его рта лукаво приподнят, и эта ироничная гримаса ни на минуту не сходит с его лица. Лесюк рассказал, что сельский совет решил передать местные «колхозные леса» в собственность сельской общине еще в начале 90-х. Позже такое же решение принял сельский сход в соседнем Брустуриве. «Леса были засажены насильно в 60-х, чтобы «бандеровцы» спустились с гор. А теперь они пишут, что это «лесной фонд», но не говорят, что это испокон веков людские толоки».

Каждая семья тут знает межи «своего» леса. У многих сохранились свидетельства, выданные еще польским правительством. Мы пришли в одну из хат и попросили показать нам такую бумагу. Чтобы найти ее хозяйке понадобилось меньше минуты.

«Сколько у вас леса по этому документу?», — спрашиваю у женщины.

«Четыре «морга», — отвечает она.

«Сколько это в наших мерах?»

Женщина пожимает плечами: «Один морг – это довольно много. Почти гектар».

«А точнее никак нельзя?»

«Нет, точно не скажу».

Я посмотрел на Лесюка. Он почесал затылок.

«Это где-то 16 соток. Но я точно не уверен…»

«А кто может знать?»

Лесюк задумался на минуту, и тут торжествующе воскликнул. «Едем к Павлюку! Это самый старый житель села. Он точно знает!»

Старик Павлюк сидел в своем сарайчике и плел из лозы большую корзину для сбора сена. В этом же сарайчике за маленькой перегородкой стоял удивительно чистенький маленький белый поросенок. Когда я заговорил с дедом, поросенок вежливо прекратил хрюкать.

«Пане Василь, здравствуйте! — крикнул я ему, — Вы не знаете случайно, сколько это – морг?».

93-летний гуцул посмотрел на меня совершенно ясными глазами. «Я хорошо знаю, что такое морг. Морг – это 58 соток. У меня есть шесть моргов».

Туман над Карпатами

Самые интенсивные рубки в Карпатах прошли во времена советской власти. Лесничий Дмытро Пылыпьюк вспоминает, как в конце сороковых в одно из угодий позвонил сам Сталин. Он сказал только одну фразу: «Стране нужен лес».

По тому, как выглядят сейчас карпатские горы, можно понять, что было с ними полвека назад. Около половины насаждений – 40-60 летние деревья. Они выросли на местах массовых рубок советской эпохи.

Ни украинская, ни венгерская или австрийская промышленность (основные потребители карпатской древесины сейчас) не способны переварить ее в таких объемах, как Советский Союз времен интенсивной индустриализации.

Однако новая война за Карпатский лес только начинается, и ставки выросли многократно.  Только теперь уже дело не в кражах древесины у лесных хозяйств. Лес – главная ценность региона – перестал быть просто сырьем.

Лучше гор – только горы, где есть дороги с хорошим покрытием. В таких местах за последние два года цены на земельные участки выросли в десятки раз.

Ребята с востока тянуться на Гуцульщину. Крупнейший горнолыжный курорт контролирует Днепропетровская группа «Приват». Новый министр экологии Василий Джарты (начальник штаба Виктора Януковича на выборах-2006) тоже не останется в стороне. Он контролирует Национальный парк «Гуцульщина», охватывающий около 30 тысяч гектаров леса.

Я приехал в Карпаты, будучи уверенным, что увижу тут картину, которую рисуют в Киеве. «Вырубленные леса», «падающий бизнес», «дотационный регион».

Представить Карпаты депрессивным регионом выгодно тем, кто хочет получить над ним контроль. Пропагандируя восток, и игнорируя запад, политики ведут умную игру. Они повышают капитализацию своих компаний в восточном регионе, и напускают туман неясности на Карпаты, тем временем стараясь подмять под себя самые лакомые их куски.

Ист-енд

Самого влиятельного человека в Шахтерске звали «Янек». Но это ему не помогло. Говорят, владелец крупнейшего в городе рынка повесился (был повешен?) несколько лет назад в СИЗО. Настоящая фамилия Янека — Янишевский. По его смерти остался огромный памятник из розового камня, обнесенный высокой металлической оградой. Его могила сверкающе великолепна по сравнению с серым гранитным монументом знаменитому Стаханову, похороненному в соседнем городке Торез. Эти две смерти – лучшая иллюстрация того, как изменилась жизнь в регионе за последние десятки лет. Те, кто не копают уголь и не стоят на базарах — заняты на сезонных работах, уехали на стройки в Россию или нашли работу в крупных индустриальных городах. Шахтеры, которые не смогли сменить кайло на стамеску продолжают «ковырять уголек». Мы залили полный бак бензина и отправились на поиски «дырок в земле».


«Безштановская» команда

Марина и я идем обнявшись в кромешной темноте. Нет, это не свидание с девушкой. Мы шагаем по щиколотку в темной воде на глубине 650 метров, балансируя по рельсам, где обычно ездят ржавые вагонетки с углем. Если не держаться за плечо человека, идущего рядом, с непривычки можно легко провалиться по колено в рыхлую холодную грязь.

Пару дней назад на соседней шахте произошел выброс метана. Пять человек сгорели заживо. Следить за состоянием воздуха в шахте – Маринина работа. Эта шахта особенно опасна возможными выбросами метана. Но подобные подразделения зачастую не укомплектованы самыми необходимыми датчиками. Например, приборами, определяющими уровень в воздухе углеводорода. На нелегальных же шахтах – «копанках» – нет ни малейших средств безопасности. Ни вентиляции, ни кислородных баллонов, ни насосов, откачивающих бесконечно прибывающую воду.

Пока мы хлюпаем по темной грязи, я вспоминаю карпатские горные дороги и ползущий в темноте лесовоз. Для полной аналогии не хватает только минерального источника у дороги.

«Хочешь минералочки?», — спрашивает Марина, когда мы вышли на твердую поверхность. Подходим к одному из ответвлений штрека. Бетонные конструкции тут разворочены и торчат из стены как кости ископаемого ящера. Из трубы в стене бежит вода. Марина набирает ее в пластиковую бутылку со срезанным верхом. Мы по очереди пьем тяжелую, отдающую железом воду.

Марина работает на шахтах уже четверть века, и не научилась под землей только двум вещам – ругаться матом и пить водку, как настоящий шахтер. «Этот пласт, в котором мы сейчас, раньше назывался «Безштановский». Это оттого, что много людей гибло и всем было страшно до того, что можно в штаны наделать», — улыбается Марина. Я, вообще-то не вижу, улыбается она или нет. Но Марина – женщина удивительно живая и смешливая, так почему бы ей не улыбнуться именно в этом месте.

Мы идем дальше в сторону лавы, где работают ГРОЗы – горные рабочие очистного забоя. Во время смены тут грохочет огромный комбайн и угольная пыль забивает глаза. Но мы попали сюда в перерыв, и тут тихо, как в пещере. Только капли воды, крупные и холодные, как ноябрьский дождь, барабанят по каске. Журчат маленькие ручейки, просачивающиеся из стен штрека. Водяные насосы работают круглосуточно, чтобы этот вечный дождь не принес беды.

На четвереньках мы лезем в лаву. «Самоспасатель» — баллон с кислородом – болтается у меня на боку и страшно мешает передвигаться. Согласно технике безопасности «спасатель» должен всегда находиться от шахтера на расстоянии вытянутой руки. Кислорода в нем хватит на 40 минут при ходьбе и почти 5 часов – в неподвижном состоянии. Он не заменим в случае пожара – ведь от угарного газа людей гибнет больше, чем от прямого огня. Многие пренебрегают этим, и оставляют «спасатель» при входе в лаву.

Запахи в шахте, где кроме людей и крыс больше нет живых существ, распространяются очень далеко. Марина снова смеется, вспоминая, как однажды учуяла запах свежего огурца на расстоянии 50 метров. «Я тогда забыла дома тормозок».

Мы ползем вперед, но Марина вдруг останавливается и что-то внимательно изучает у себя над головой. «Не нравится мне это место», — произносит она, и спокойно, без спешки, ползет на четвереньках обратно. Кусок горной породы у нас над головами дал едва заметную трещину. Но если присмотреться, эта трещина уходит довольно глубоко в «потолок». Мы вернулись в тоннель и медленно побрели назад, к выходу. Журчащий поток, казалось, усилился. Чтобы не поскользнуться, шахтер, шедший впереди нас, время от времени хватается рукой за электрический кабель. Только он мог себе позволить такую роскошь. Он единственный в нашей группе, у кого не протекают резиновые сапоги.

На следующее утро мне позвонил приятель с этой шахты. «Представляешь, а штрек тот засыпало вчера. Завала десять метров. Разгребать будут недели две»

«Люди хоть не пострадали?», — спрашиваю. «Нет, это ночью было. Смена тогда не работала». Сказав это, мой приятель громко зевнул: «Ладно, пойду собираться на работу. Так что ты там вечером? Водку пьем?»

«Хозяин, нужен уголек?»

Экономика «копанки» проста как дважды два. «Делается все так — рассказывает шахтный механик Толя Паламаренко (с сегодняшнего дня — мой гид по Донбассу) — Например, была заброшенная шахта. Она попала под реструктизацию» (Слово реструктуризация попробуй выговорить без пол-литра)

«Шахту эту закрыли весной, все входы в нее перекрыли… А потом осенью по району начали ходить парнишки, лет четырнадцати. Подходят к воротам и спрашивают: «Хозяин, нужен уголек?».

Два года назад тонна угля стоила 250 гривен. Мальчишки продавали уголь ведрами – 12 гривен пятьдесят копеек за ведро. Сейчас цены выросли – тонна стоит порядка 350 гривен. Через несколько месяцев милиция обнаружила разрытую шахту. Вход в нее закатали бетоном. Но ближе к осени мальчишки раздолбали бетон, и начали копать дальше.

Осень – начало сезона заготовки топлива. Домохозяйства начинают запасаться углем в августе, и закупают его до декабря. Чтобы отопить обычный жилой дом зимой нужно примерно 5 тонн. Примерно столько добывает в сутки из одной «копанки». Так что у рынка нелегальной угледобычи перспективы самые радужные. Одна «копанка» на 100 домохозяйств – вот уже и стабильный рынок сбыта.

Дырка «У Гольштейна»

Мы заправили полный бак бензина и погнали Толину «Ладу» мимо терриконов и заброшенных шахт на поиски «дырок в земле». Выехав за город, сразу же увидели небольшую аккуратную яму, оборудованную лебедкой и старым генератором фирмы «Татра». Возле него лежат аккуратно сложенные арочные крепи – массивные металлические дуги, которыми будут укреплять своды шахты. Невиданная роскошь для обычной «копанки».

«Дед, а что, уголек у вас можно купить?», — спрашивает Толя у старика, сидящего в деревянной будке.

«Тут пока закрыто. Хозяин ждет разрешения».

Оказалось — это одна из немногих легальных частных шахт.

«Дед, а кто сейчас «долбает»?»

«Поезжайте к Гольштейну», — ответил старик, — «Там, вроде, работал мотор».

Мы подкатили к большому забору, за которым виднелись старинные металлические перекрытия и древнее здание. «Вот он — Гольштейн. Но тут сегодня не работают», — задумчиво произнес мой гид. Я изумленно смотрел на ржавую арматуру. «Я думал Гольштейн – это такой человек». «Нет – рассмеялся Толя — Гольштейн – это не человек. Это угольный пласт. И мы сейчас как раз на нем стоим».

«Тут мы выполняем план, сынок!»

В некоторых местах угольные пласты залегают почти на самой поверхности. Поэтому многие «копанки» находятся во дворах обычных домов.

«Они как партизаны. Днем он нормальный горожанин, сидит у себя за забором, а ночью — роется в земле», — рассказывает Толя.

Мы рыщем в поисках работающих «копанок» уже почти двое суток, и я насчитал уже почти два десятка отверстий в земле. Некоторые из них заброшены, и заросли травой. Многие выглядят так, будто хозяин отошел на пару часов выпить пива. Но ни одной из них не было людей. Хотя сезон заготовки угля уже начался.

Мы побродили немного возле одной из «шахт», пиная ногами остатки отработанной породы. От скуки я даже выкурил обнаруженную в будке сторожа сигарету «Прима-Дона».

Тут моего спутника осенило. «Поехали! Я знаю одно место».

Солнце садилось за терриконом — громадной кучей отработанной горной породы, выросшей рядом с одной из шахт. Черная с бурыми пятнами гора поросла чахлыми крючковатыми деревьями. Неподалеку от нее – маленький лесок, а рядом с ним шахтерский поселок. Возле первого же дома сидит старик в больших темных очках. Старик сидит спокойно, как статуя, под сенью узловатой яблони.

«Дед, скажите, а где тут уголька можно купить?», — кричит Толя из окна машины. Он – великолепный конспиратор и я восхищаюсь его работой.

Старик указал рукой на один из домов, за две сотни метров он себя. Толя заглушил мотор, и я услышал звук, о котором он рассказывал мне по дороге. Двигатель мотоцикла, который никуда не едет. Движок прикреплен к лебедке, которая вытаскивает из глубины породу. Мы подъехали к дому, огороженному высоким забором.

Я вышел из машины и постучал в дверь. Из калитки высунулась полная и неопрятная женщина лет 27. «Хозяин дома? — спрашиваю – Дело есть».

Из калитки вышел, пошатываясь, мужчина лет тридцати и посмотрел на меня вопросительно-пьяными глазами.

«Я тут по уголек приехал – говорю – надо тонны три».

«Тебе какой – «семечку», или «орешек»?

«Да любой подойдет… Лишь бы не «штып»… Я бы завтра машиной подъехал…»

Мужчина кивнул. Толя на переднем сидении машины удовлетворенно крякнул — его школа.

«А можешь показать, как все работает?», — вдруг спросил я.

«А зачем тебе смотреть на это? У тебя что, своих дел мало?», — спросил он и посмотрел на меня подозрительно.

«Понимаешь, я фотограф-любитель. Хочу поснимать, как люди уголек копают».

Мужчина посмотрел на меня в упор.

«Знаешь что, катись-ка ты отсюда туда и растуда».

«Чего ты нервничаешь? – говорю ему – Я же так, чисто из любопытства».

«Не знаю, кто ты такой, но я даю ментам 5 штук каждый месяц. Мне семью надо кормить, а не твой такой-то и такой фотоаппарат». Он добавил еще несколько слов, характеризующих меня, и мою камеру с самой неприятной для мужчины стороны. Потом развернулся и захлопнул калитку.

Мы снова проехали мимо дома с яблоней. Старик сидел точно так же, опершись на палку. Его глаза за большими черными стеклами провожали уже почти спрятавшееся за терриконом солнце. Я попросил Толю остановить машину, и подошел к старику.

«Здравствуйте» – говорю – «можно тут вместе с вами немного посидеть?».

Старик подвинулся и я сел рядом с ним. Я рассказал ему, что пишу репортаж про «копанки», про шахтеров, про то, как тут зарабатывают на хлеб. Старик встал и самостоятельно, без помощи палки, которую я принял сначала за палку слепого, пошел по тропинке в сторону леса. Он оглянулся и поманил меня рукой. Я последовал за ним. Он обогнул опушку и вышел на большую поляну. В самом дальнем ее конце белели какие-то разрозненные пятна, которые я поначалу принял за стадо коров. Но когда мы подошли ближе, я понял, что это не коровы. У опушки леса начиналось большое кладбище, уходившее вглубь, между деревьями. На краю, возле шести свежевырытых могил, дед остановился и показал рукой в глубину леса.

«Весной там случился оползень» — сказал старик — «и гробы торчали прямо из земли. Все из-за шахты – эти ребята углубились слишком далеко, метров на двести».

Дед несколько минут смотрел в сторону опушки, а потом пошел обратно к дому. Вдруг он снова застыл на месте, глядя в сторону свежих могил. «Вот так мы перевыполняем план, сынок!», — старик улыбнулся в уже сгустившихся сумерках. «На кладбище мы – герои труда!».

5 тысяч гривен, как и было сказано

Я сижу в кабинете у начальника горотдела милиции города Снежное Александра Семенцова и задаю вопросы. Главный — про взятку в пять тысяч — приберегу на потом.

«В последнее время мы провели масштабную операцию по документированию «копанок», — рассказывает Семенцов.

– Документированию?

– Ну, выявлению случаев незаконной добычи угля. Проблема «копанок», благодаря настойчивым усилиям милиции, снимается…

Действительно, люди, встревоженные милицейскими рейдами, похоже, приостановили незаконную добычу. Но надолго ли? «У нас в городе Снежное из 90 тысяч жителей – 10-15 тысяч работают за рубежом, в основном, в России. 5-10 тысяч в соседних городах – Донецке, Макеевке, — рассказывает Семенцов, — В городе работы много, но она низкооплачиваемая. Вот люди и лезут под землю».

Если верить официальной статистике, только с начала 2006 года на шахтах Донецкой области погибло 54 человека. Скольких засыпало в «копанках» наверняка не знает никто.

«Многие говорят, что милиция «копанки» крышует. Но надо быть полным идиотом, чтобы так рисковать своим положением…». Семенцов смотрит на меня вопросительно. Будто бы ждет, что я кивну ему в ответ. Смотрит на меня так, будто я должен согласиться с его утверждением, как будто бы только «полные идиоты» не отказываются от дармовых денег за то, что не замечают незаконной добычи. Тут я решил, что пришло время главного вопроса. «Говорят, молчание милиционера стоит 5 тысяч гривен. Ну, чтобы временно «не заметить» одну «копанку». И я даже знаю человека, который их платит…»

Милиционер посмотрел на меня внимательно и медленно произнес. «Мы возбудили уголовное дело по одному из заместителей мера города Снежное. Он развернул деятельность по «крышеванию». Эти пять тысяч гривен там как раз и фигурируют».

Значит, пьяный шахтер говорил правду. Цена молчания – 5 тысяч гривен в месяц. Если посчитать, сколько зарабатывает в месяц маленькая «копанка» (5 тонн угля ежедневно –  более $300 в сутки), такой маленький размер взятки может говорить о массовости этого явления.

«Когда мы нищие, нами так легко управлять»

«Мне бы не хотелось, чтобы ты писал, что в Донбассе живут одни бандиты», — говорит Толя, когда мы едем с ним в нашу последнюю поездку по району.

«Шахтер ведь был когда-то самой престижной и высокооплачиваемой профессией. Но все привыкли, что государство их содержит. Поэтому тут мало людей, которые смогли адаптироваться к условиям «капитализма». Да ведь и капитализмом это сложно назвать. Сначала работали кайлом, потом появились комбайны, а сейчас – снова «копанки» и то же кайло».

Мы помолчали минуту, а потом Толя сказал. «А еще говорят, что тут все алкоголики. Но никто не задумывается – почему так. Ты, например, знаешь, что такое «гусак»? Это получка после смены. Раньше, до Советской власти, такой получки хватало, чтобы купить целого гусака, а к нему водки. Теперь на бригаду дают 20 гривен. Этого хватит на две банки самогона и стакан семечек. А зачем шахтеру ночью после смены давать 20 гривен? Понятное дело – на водку. Вот все и напиваются до всирачки. То есть сначала руководство говорит: «Пьянству бой». И тут же – «гусак»… Понимаешь, к чему я клоню?»

Я кивнул головой. Толя произнес вслух то, о чем я думал не переставая все последние дни. «Когда в конце 90-х финансирование прекратилось, и мне нечем было кормить семью, я продал завалявшиеся у меня дома несколько «бухт» алюминиевой проволоки. Тогда за один кило алюминия давали кило хлеба. Когда весь алюминий у населения весь скупили, он начал стоить по шесть гривен за килограмм. А в Мариуполе стояли огромные контейнеры, груженные металлом… И тогда я поймал себя на мысли: «значит, кому то выгодно, чтобы мы были нищими»? Ведь когда мы нищие, нами так легко управлять».

 

(Un)United Ukraine

by Aleksei Bobrovnikov

Two poles of one country

The moment when Victor Yuschenko and Victor Yanukovych triumphantly signed the document titled ‘The National unity universal’ at the Presidential Secretariat, and Yuliya Tymoshenko put on a tragic look and refused to sign that document, for some reason I wanted to laugh.  I thought, did they really know what separated the East and the West? And next moment I became sad.  I realized that they knew.  But never said a word.  Because it would have destroyed the script of their play.  In order to play the ‘divide and rule’ game it is necessary to present Ukraine as the country where miners of Donbas are criticizing NATO while climbing out of the mine, and woodcutters of the Carpathians at the same time are preparing a secret plan of war with Moscow.  Then I invented the ‘East – West’ project and went to the East and to the West of the country to describe how people actually live on the two poles of Ukraine.  Upon my return one thought occurred to me: What if the Verkhovna Rada passed a law stipulating that after presidents and prime ministers finish their terms in office, they had to work in mines and in tree throw in those places, which they ‘unified and separated’ during their rule.  In doing so politicians could taste the fruits of their work and try to correct mistakes in the future.  If, of course, they had chance to test their destiny again, playing with fates and voices of their voters.

WEST-END

Forest brothers

In a cafe of a small town at the Carpathian foothills we made an appointment with the person who traded in timber illegally a couple of years ago.  Now he is an official of the regional authorities engaged in protection of forest resources.  ‘During the last two years everything became more expensive.  Bribes, for example,’ the man says and looks back uneasily.  But the cafe is empty at this time and even full-bosomed Hutsul bar-lady retreated to the kitchen to avoid disturbing two whispering visitors.  ‘In the past you could give a few hryvnias to a militiaman on the road and carry your wood safely.  And now you have to pay UAH 300 to UAH 500.  Stealing timber becomes unprofitable.  In fact one cubic meter of commercial timber costs approximately UAH 300.’

Several young lads entered cafe and took the next little table.  ‘I know those guys.  One of them is engaged in timber trade.  But he is a small trader,’ my informant whispers. ‘In Hrynyavskyi district there is senior forest warden Dmytro Pylypyuk.  It is hard for such guys to deal with him.  He tries to combat these things.  But he is not that powerful.’

‘And what is that fellow?’ I ask.

‘A forest warden.  The old one.  Somebody had burnt down his house last year.  They say it was related to timber stealing.  Now he is very angry.  He organized a team there.  His son and two other guys.  They ride with revolvers and take away stolen timber.  But these are all trifles in comparison with the past.  Situation exchanged.  Now the main thing is the land.  Money is there now.  Price of one hundredth of hectare in Bukovel area is pushing $18,000 already.  In our area it costs $1,500.  It is ten times more than just a couple of years ago.  Timber is just timber.  Dealing in land is much more interesting.’

We finished our coffee and said goodbye.  I made some notes in my notebook.  If not for bad roads, the prices for land here would grow tens of times.  Construction business flourishes in the areas with developed infrastructure.  Many local residents work here, certain part left for Europe and Russia.  Hutsuls are excellent builders; they can make a thousand dollars a month and more in Moscow.  When they receive good payment, the language is not an issue for most of them.  Those who stay home largely depend on the natural resources.  But for trade and services developed in tourist places, wood cutting and forest harvesting remain the basic source of income for the hutsuls.  Besides logging, one of the most widespread income sources for the local population is berries and mushrooms harvesting.  This work is paid in cash, so people pay no taxes to the local budget.

Illegal woodcutters work at night.  To be on the safe side they have to make arrangements with the forest guard, he shall not pay attention to not authorized timber cutting.

Now I understood why the local official was so cautious.  In this area any man sitting at the next table may be connected to wood cutting.  It doesn’t matter if he is wearing a soiled overall or a business suit.  At this moment four young men in jeans and sharp-nosed shoes pay for their beer.  One of them talks over a mobile phone, ‘Yes, we begin at four in the mornings.  I will pick you up with ZIL truck.  Everything is logged.  We only need to load it.’

They pay no attention to me.  Probably, because they spot me with the ‘right’ person.

House of the forester

‘I am Dmytro Pylypyuk, senior forest warden.’ He is about 55, gray-haired and thickset, with the good-natured reddish face.  Uneasy local official told me about this person in the empty cafe.  Everything fell into place.  The person whom I looked for happened to be in the right place at the right time.  We drive a green Niva car on bumpy road.  We came to the wooden three-storey structure with summer kitchen cabin and large rooms trimmed with wood.  There is a small sauna and modern shower room on the second floor and small stone pool without water in a court yard.  ‘My house was burnt last September,’ tells Dmytro.  ‘Now I live in the one built for tourists.’ In the middle of the courtyard one can see ashes of the owner’s house.  The place is covered with grass and tall weeds.  ‘Some day I will rebuild the house,’ the forest warden says, and I feel that he is trying to keep his emotions down.  ‘But probably not on the same site.  I cannot do it here again.’ His wife puts banush on the table, hutsul corn porridge with sour cream, ravioli with cottage cheese, horilka and bacon.  ‘And where is your son?’ I ask the forest warden.  ‘Working,’ Dmytro answers evenly.  ‘He patrols the roads.’ I recalled the three guys with revolvers, which the nervous official told me about in a cafe.  Pylypyuk looks through the window at the road.  There, behind the darkness of night, greater impenetrable darkness begins.  Wild woods last for kilometers up to the neighbouring small village.  ‘I combated thieves here and will continue to do so,’ red-faced good-natured person says thoughtfully.

Carpathian kopanka

One can only get to remote areas in the Carpathian Mountains by a forest dirt road; locals call it kopanka.  There is one difficult road turn in the Verkhovyna (‘Highlands’) area.  The mountain road climbs up the steep hill with a cliff to the right.  There are tens of grave crosses under the cliff.  Drivers do not like to talk about this place.

Driver Ivan is 75; he has been driving his ZIL truck in those mountains for 30 years now.  He knows each bump here.  We have been driving for almost four hours and just about covered thirty kilometers.  Timber-laden KAMAZ truck overtakes us at the speed of almost 15 kilometers.  Its headlights illuminated the top of a young fur-tree in the night sky filled with cold rain and then dived into a viscous stony mess of the road.  Ivan smiles with Prima cigarette between his teeth.  ‘It will take a week to repair the truck after such trip.’ He braked for a moment on the steep turn and puffed at his Prima, then sharply turned to the right, got off the road, and smoothly slipped downhill on the first gear.  We went to the middle of Bilyi Cheremosh river and drove on its stony shallow creek.  ‘I do not like that site,’ Ivan said.  ‘The road is narrow, and the wheel might hang above the cliff.  It’s better on water.  Do you know how I drive in winter? I open the door, stay on the side step and keep the steering wheel in this way.  In case the truck slips this is the only way to get out safely.’ We returned to the dirt road in few minutes.

In the Carpathian area, 70% of forest roads are classified as ‘unusable.’ The State Forestry Committee estimates that investments of approximately UAH 5 billion are required for construction of modern roads.  However, neither the government, nor private investors intend to invest in long-term projects.  It is much more convenient for them just to buy raw materials supplied by cheap workforce, people like old Ivan with his old timber truck.

Four furious men

The town of Kosiv is the capital of Hutsulschyna.  One high-ranking Ivano-Frankivsk official called this area ‘forest Karabakh’ (area of armed conflict in the Caucasus in late 1980s) when he was talking to me.  Two hundred people armed with sticks met his people who arrived in one village to establish the orders.  They did not fight.  Officials and forest wardens retreated quietly.  Now they are trying to show up as rarely as possible in those places.

‘Кosiv guys wish to meet you and talk,’ my Hutsul friend told me.  ‘There will be no problems.  You will have a long conversation, and then a first-class room…  And everything you want.’ It was a pause with this kind of question.  ‘I need nothing,’ I answer, ‘but I’ll definitely meet with them.’

In a few hours four gentlemen meet me at the table at the most prestigious Kosiv hotel.  They are dressed without glamour, but with taste.  These people are chairman of the district state administration, district council head, head of the local forestry and one local people’s deputy.  All of them are outraged that major part of Kosiv district woodlands (approximately 30,000 hectares) were transferred under the control of Hutsulschyna National Park.  Local leaders complain that the park supervisor does not report to them but directly to the Minister of Ecology.  Now it is Vasyl Dzharty, Victor Yanukovych’s campaign manager on 2006 elections.  The park occupies the most expensive land in the suburbs of the Hutsul capital.  ‘The park should be engaged in protection of birdies.  And they put their timber mills there instead,’ one of them exclaims.

Above all, they do not want strangers on their territory.  But those politicians know the price of a careless word.  ‘So maybe you should proclaim autonomy from Kiev authorities? I think, many people will support you,’ I decided to land this small verbal mine to check how far they would go.  Chairman of Kosiv state administration Mykhaylo Tsyok almost choked on my words.  He pressed his hands hard to the table and gave me a long sight, ‘I would never say this!’

‘But in fact you have one village here which does not subordinate to the government?’ I recalled the story about two hundred hutsuls who protected their forest plots with sticks.  ‘There is such a village here,’ Mr. Tsyok said thoughtfully, ‘It’s name is Procurava.’ ‘Procurava,’ I asked, ‘Does it come from the word “procurator”?’ ‘Nobody knows for sure,’ Mr. Tsyok said.  ‘One thousand people live there and they consider that 500 hectares of woods belong to them only.  And whoever comes there, they will not give up those woods.’

Forest Кarabakh

I arrived in Procurava by the local forestry car in the morning.  Residents watched our green Volga car at length.  We stopped near village council building.  In a few minutes a distant small spot on the road turned into Izh motorbike driven by a man of about 45.  It was Ivan Lesyuk, head of Prokurava village council.  Lesyuk turned off the engine and jumped off his bike.  He had vivid brown eyes and a small neat moustache.  The right corner of its mouth was joyfully raised and that ironic expression never leaves his face.  Lesyuk said that the village council decided to hand over local ‘collective farm woods’ to the property of the village community in early 1990s.  Later the council of the neighbouring Brusturiv village passed the same decision.  ‘Woods have been planted by force in 1960s in order to force Bandera’s guerillas out of the mountains.  And now they are writing that those are natural forest resources and never mention that historically those were people’s plots.’

Every family here knows the boundaries of their forest plots.  Many keep the certificates issued by the Polish government.  We came to one peasants’ house and asked the hosts to show us such paper.  It took the lady less than a minute to find it.  ‘How much forest do you have under this document?’ I asked the woman.  ‘Four morgs,’ she answered confidently.  ‘And how much is this in current units?’ Woman shrugs her shoulders, ‘One morg is quite a lot.  Almost a hectare.’ ‘Can you be more specific?’ ‘No, I don’t know.’ I looked at Lesyuk.  He scratched his head, ‘Let’s go to Pavlyuk! He is the oldest inhabitant of the village.  He knows for sure!’

Old man Pavlyuk sat in the little shed braiding a basket for hay.  Surprisingly clean white piglet stood behind a small partition wall in the same shed.  When I started talking to the old man, the piglet politely stopped grunting.  ‘Mr. Vasyl, hello!’ I shouted to him.  ‘Do you know by any chance what a morg is?’ An old Hutsul aged 93 looked at me with absolutely clear eyes, ‘I know what a morg is very well.  One morg is 58 hundredths of a hectare.  I used to have six morgs.’

Fog over Carpathians

Judging from the current looks of the Carpathian mountains, one can understand how they looked half a century ago.  Almost half of the plantings are trees aged 40 to 60 year, that grow on the sites of massive cuttings of the Soviet era.  However, the new war for the Carpathian woods has only just begun, and stakes grew by many times.  Timber stealing from the forestries is not an issue any more.  Woods are the main treasure of the region, and they are not simply a raw material any more.  Some mountains are better than others if they have roads with good pavement.  Price of land plots in such areas increased by tens of times for the last two years.  Guys from the Eastern Ukraine move to Hutsulschyna.  For example, Dnipropetrovsk-based Privat group controls the largest mountain skiing resort.  I arrived in the Carpathians expecting to see a picture usually drawn in Kyiv: cut down woods, recessing business, subsidized region.  But presenting the Carpathians as a depressive region is advantageous for those who want to control this region.  Politicians are playing a smart game by advocating the east and ignoring the west.  They raise capitalization of their companies in the east and cover the Carpathians with the air of uncertainty, in the meantime trying to get the best land plots there.

EAST-END

‘Pants-Off’ Team

Marina and I are walking in close embrace in pitch darkness.  No, I’m not out on a date.  We are wading through ankle-deep dark waters 650 meters below the ground balancing on rails normally used for rusty trolleys laden with coal.  If you do not hold on to the shoulder of a person next to you, it is easily possible to fall knee-deep in mellow cold dirt.

A couple of days ago there was methane emission in the neighbouring mine.  Five people burned down alive.  Marina’s job is to monitor air conditions down under.  This mine is especially hazardous because of possible methane emissions.  However, such units usually lack the most necessary meters.  For example, the devices that measure hydrocarbon level in the air.  Illegal mines, ‘kopankas,’ are not equipped even with the simplest safety means.  No ventilation, oxygen cylinders, or pumps to pump out water that is coming in continuously.

While we are squelching through the mud, I recall the Carpathian mountain roads and the timber trucks creeping in the darkness.  Only a spring is missing to fully complete the picture from my Carpathian experience.  ‘Would you like some mineral water?’ Marina asks when we reach hard surface.  We reach a side gallery.  Concrete structures are demolished and stick out of the wall like bones of a fossilized pangolin.  Water runs from a pipe in the wall.  Marina fills plastic bottle with its top cut off, and we drink heavy water smelling of iron.

‘The bed where we are now was earlier called “Pants-Off.” A lot of people died here and miners were so scared that could dirty their pants,’ Marina says.  We go further towards galleries where breakage face miners work.  During the shift a huge coal plough roars here and coal dust chokes you up.  But we got here during a break so it is quiet like in a cave.  Just drops of water, large and cold like November rain beat at the headpiece.

We climb to the gallery on all fours.  ‘Self-rescuer,’ a cylinder with oxygen, dangles at me on one side and hampers moving terribly.  According to safety precautions, ‘rescuer’ should always be within a miner’s arm reach.  Oxygen suffices for 40 minutes of walking and almost five hours in immobility.  It is indispensable in case of fire, as more people die of carbon monoxide than of direct fire.  Many miners neglect it and leave the ‘rescuer’ at the entrance.

Smells spread very far in the mine with no living beings around except for people and rats.  Marina smiles as she recalls sensing a smell of fresh cucumber once at the distance of 50 meters, ‘I forgot my lunchbox at home that day.’

We crawl forward, but Marina suddenly stops and closely studies something above her head.  ‘I don’t like this place,’ she says quietly, and crawls back on all fours without haste.  The piece of rock above us is cracked slightly.  But close examination shows that it goes quite deeply into the ceiling.  We returned to the tunnel and slowly walked back to the entrance.  The gurgling stream seemed to become more intensive.

Next morning a friend from this mine called me.  ‘Imagine, that gallery collapsed yesterday.  Blockage for ten meters.  It will take two weeks to clear it.’

‘But at least people were not hurt?’ I asked.  ‘No, they had a break at that time.’ Having said this, my friend yawned loudly, ‘All right, I’ll go to work.  So do we drink vodka tonight or what?’

‘Master, do you need any coal?’

The ‘kopanka’ economy is as simple as two multiplied by two.  ‘It is as simple as this,’ says mine mechanic Tolya Palamarenko (he is my guide in Donbas starting from today).  ‘For example, there was an abandoned mine.  It was restructed (try to pronounce the word ‘restructured’ before you had half a liter of vodka).  That mine was closed in spring.  And in autumn 14-years old fellows started going around the settlement.  They come to the gates of households and ask, ‘Master, do you need any coal?’

A few months later militia found the open mine.  They filled its entrance with concrete.  But later on, as autumn drew near, boys broke through the concrete and started digging further.  Boys sold coal by the bucket, at UAH 12.5.  Now the coal prices grew: one ton costs approximately UAH 350.

Tolya works at a state mine with several hundred employees.  The mine makes approximately 30 tons of coal daily.  To compare: a regular ‘kopanka’ with five workers produces an average of 5 tons of coal every day.

Autumn is the beginning of fuel stocking season.  Households start buying coal in August and continue through to December.  Heating a usual residential house through the winter requires approximately 5 tons of coal.  So there are very good prospects for the market of illegal coal mining.  One kopanka serves 100 households: stable sales market.

‘We’re fulfilling the plan here, sonny!’

We have been searching for a functioning kopanka for almost two days, and I have already counted approximately twenty holes in the ground.  Some of them are abandoned and grass grows over them.  Many of them look as if the owner has just left for a couple of hours to drink some beer.  But we haven’t spotted any people there despite the fact that coal stocking season has started.  We wandered a little near one of illegal mines kicking the waste rock.  Out of boredom I even smoked a Prima-Dona cigarette found in a guard cabin.

At this moment my friend got a brain-wave, ‘Let’s go! I know one place.’ The sun was setting behind a waste heap, an enormous heap of waste rock by one mine.  A black mountain with brown spots was overgrown with sickly stooping trees.  A small forest was growing in the vicinity, and a miners’ settlement was situated next to it.  An old man with great dark glasses sits near the first house.  The old man sits at ease, like a statue, under the canopy of a knotty apple-tree.

‘Old man, where can we get some coal around?’ shouts Tolya from the car window.  The old man pointed with his hand at a house two hundreds meters away from him.  Tolya stopped the engine and I heard the sound that he told me about on the road.  The engine of a motorbike going nowhere.  It is attached to a winch that pulls the coal up from the mine.  We approached a house with high fence.

I stepped out of the car and knocked at the door.  A guy of thirty walked out of the gate unsteadily and looked at me with questioning drunken eyes.

‘I came for some coal,’ I told him, ‘I need about three tons.’ ‘Do you need seed or bean type?’ ‘Any will do, except for chip.’

The man nodded.  Tolya grunted approval of my talk – that was his training.  ‘And can you show how this whole thing works?’ I asked all of a sudden.

‘Why do you want to see it? Don’t you have your own business to attend to?’ he asked and suspiciously looked at the camera hanging by my side.  ‘You know what? Get out of here there and there!’

‘Why are you so nervous? It’s out of pure curiosity.’ ‘I do not know who you are, but I give cops five grand every month.  I should feed my family and not your such and such camera.’ He added a few more expletives targeting the masculinity of a man with a camera and slammed the gate.

We passed by the house with the apple-tree again.  The old man sat in the same way leaning on his stick.  His eyes behind great black glasses followed the sun almost hidden behind the waste heap.  I asked Tolya to stop the car and approached the old man.  I told him that I was writing a report about kopankas and miners, and how they earned their living here.  The old man stood up and started walking towards the wood in silence.  Then he turned back and beckoned me.  I followed him.  He skirted the forest edge and went to a large cleaning.  At the distance one could see some isolated spots, which I first took for a herd of cows.  As we approached the place I realized that that was not a herd but a large cemetery between the trees.

‘There was a landslide there in spring,’ the old man pointed towards the wood, ‘and coffins stuck out of the ground.  All of that happened because of the mine: those guys went too deep, down to two hundred meters.’

He looked at the cemetery for several minutes and then started back to the house.  Suddenly he stopped again, looking at several new graves.  ‘Here we are fulfilling the plan far ahead of schedule, sonny!’ the old man smiled in the falling dusk.  ‘At cemeteries we are heroes of socialist labour!’

 Five thousand hryvnias, as was said before

I am sitting in the Snezhnoye town militia office with its head Aleksandr Sementsov asking questions.  ‘Recently we launched wide-scale operation to document the kopankas,’ says Sementsov.  ‘To document?’ I ask again.  ‘Well, to reveal cases of illegal coal mining.  We almost eliminated the problem of kopankas owing to persevering efforts of militia.’

In reality, people suspended illegal coal extraction because they were disturbed by militia spot-checks.  But will this last? ‘Out of 90,000 inhabitants of Snezhnoye, 10,000-15,000 work abroad, mainly in Russia.  5,000-10,000 found jobs in the neighbouring cities of Donetsk and Makiyivka,’ says Sementsov.  ‘There are many jobs in town but they are poorly paid.  That’s why people go below the ground.’

According to official statistics, 54 people died in the Donetsk region in 2006.  Nobody knows how many people were lost in the kopankas during the same period.

‘Some people believe that militia covers up kopankas.  But one should be a complete idiot to risk his positions like that…’ Sementsov looks at me questioningly.  As if he is waiting that I would agree with his statement that only complete idiots would give up free money.  Now I decided that time came for the main question.  ‘I heard that silence of militiamen costs five thousand hryvnias.  Well, just to close their eyes temporarily on one kopanka for some time.  And I even know a man who pays it.’

The militiaman looked at me closely and said slowly, ‘We have just filed a criminal case on one of Snezhnoye deputy mayors.  And those five thousand hryvnias is mentioned there exactly.’

So, the drunken miner told the truth.  The price of silence is five thousand hryvnias per month.  When you calculate how much a small kopanka makes per month (five tons of coal daily is more than $300), such a small bribe may show the huge scope of the problem

‘When we are poor, it’s so easy to control us’

The most influential person in the town of Shakhtarsk was called Yanek, coincidentally sounding similar to a nickname of Ukraine’s PM Yanukovych.  But it did not help him.  The owner of the largest city market died several years ago under unclear circumstances.  Yanek’s family name was Yanishevsky.  A huge monument of pink stone with high metal fence was erected on his tomb after his death.  His tomb is resplendently magnificent in comparison with grey granite monument to famous Stakhanov buried in the neighbouring town of Torez.  These monuments are the best illustration of how life changed in the region over the past ten years.  The state mines survive due to state budget subsidies, and the most agile legal business here is retail trade.

‘Mining once was the most prestigious and well-paid profession.  Therefore there are few people here who could adapt to conditions of capitalism,’ reasoned Tolya Palamarenko when we left for one of our last trips in Shakhtarsk vicinity.  ‘And it’s even hard to call this situation capitalism.  At first we worked with a pick, then turned to coal plough machines, and now we are going back to kopankas and the same picks.’

I nodded.  Tolya voiced my thoughts of all those days.  ‘When they stopped financing mines in late 1990s and I could not feed my family, I sold several unused bundles of aluminum wire,’ recalled Tolya.  ‘One kilo of aluminum at that time was traded to one kilo of bread.  And when they bought out all aluminum from the population, its price soared to six hryvnias per kilogram.  At the same time huge metal-laden containers were idling in Mariupol…  And then I thought, so it is to somebody’s advantage to keep us in poverty.  Because when we are poor, it is so easy to control us.’